Prelom skočne kosti, talusa

Skočna kost, odnosno talus je kost koja preko skočnog zgloba povezuje potkolenicu sa ostatkom stopala. Stopalo se u skočnom zglobu pomera put gore ili dole. Skočna kost se nalazi iznad petne kosti (kalkaneusa), sa kojim gradi donji skočni zglob odnosno subtalarni zglob. Ovaj zglob omogućava kretanje stopala sa jedne strane na drugu (put spolja ili unutra).

Prelomi talusa najčešće nastaju kao posledica povreda izazvanih velikom energijom kod saobraćajnih nesreća ili padom sa visine. Česti su i kao posledica sportskih povreda kod uganuća skočnog zgloba i stopala.

Osnovni simptomi su bol i otok u predelu skočnog zgloba i stopala. Hod je otežan ili nemoguć. Kasnije se javlja podliv a često i plikovi na koži na mestu otoka.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda Vašeg ortopeda, sem toga uvek je potrebno uraditi RTG snimak. Savetuje se uvek i pregled MSCTom kako bi se tačno procenila težina preloma i na osnovu toga planiralo dalje lečenje.

Skočna kost se može polomiti na različitim mestima i na različite načine. 

Vrat. Prelomi vrata zahvataju deo kosti koja se nalazi izmešu tela i glave talusa. Ovaj tip preloma je najčešći.

Spoljašnji nastavak, lateralni procesus. Spoljašnji deo skočne kosti se naziva lateralni procesus. Prelom ovog dela najčešće nastaje kada se skočni zglob iskrene na spoljanšju stranu.  

Avulzioni prelomi. Ovi prelomi nastaju kada se prilikom iskretanja skočnog zgloba ili stopala odvoji deo kosti na mestu pripoja ligamenta.

Stres prelom. Stres prelom nastaje kao posledica stalne, ponavljane traume odnosno opterećenja na skočnu kost.

Prelomi se klasifikuju u zavisnosti od toga koliko su delovi kosti pomereni jedni od drugih i da li je prelom doveo ili ne do pucanja kože iznad mesta povrede.

Minimalno pomereni, stabilni prelomi. Praktično ne postoji pomak delova kosti ili je on minimalan.

Pomereni, dislocirani prelomi kod kojih su delovi kosti značajno pomereni sa svog mesta.

Prelomi mogu biti zatvoreni, kada nije došlo do pucanja kože iznad mesta preloma ili otvoreni kada deo kosti probija kožu i ova vrsta preloma je najsloženija.

Neoperativno se mogu lečiti stabilni prelomi kod kojih je pomak kostiju minimaln.

Noga se imobiliše gispom u trajanju od 6 do 8 nedjelja, oslonac na povređeno stopalo u tom periodu nije dozvoljen i savetuje se hod uz pomoć štaka. Do dobijanja oslonca obavezno je uzimanje lekova protiv stvaranja krvnih ugrušaka po nalogu Vašeg lekara.

U slučaju nestabilnih, komplikovanih preloma sa pomakom kostiju indikovano je operativno lečenje. Operacija podrazumeva da se krajevi kosti vrate u normalnu poziciju i zatim fiksiraju zavrtnjima.

U slučaju velikog otoka može se postaviti spoljačnji fiksator, gde se pomoću igala delovi kosti drže na mestu dok otok ne spadne..

Za fiksaciju se koriste zavrtnji od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. 

Operacija se vrši u blok anesteziji,  analgosedaciji ili opštoj anesteziji a pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Zavoj i gips

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam, četrnaest i dvadeset jedan dan kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstrani i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati  dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Noga se imobilišei gips imobilizacijom u trajanju od 8 do 12 nedjelja Gips se nakon skidanja šavova može zameniti ortozom. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, po nekada i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen od 8 do 12 nedjelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake. Potom se postepeno dozvoljava delimični oslonac koji se povećava iz nedelje u nedelju za 25%.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da bi ste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape

Higijena/Tuš

Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6-8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanjem bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Obično se preporučuju: Tablete Paracetamola 500 mg 2 tablete 4 puta na dan prva dva do tri dana kao baza.

Tableta Arcoxia 120 1 puta na dan sedam dana. 

Sem ovih tableta mogu se uz preporuku Vašeg lekara uvesti i drugi lekovi protiv bolova ukoliko je to potrebno.

Prevencija tromboze

U bolnici će te dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon četri nedelje  se se nastavlja uzimati Aspirin 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do pet dana nakon operacije.

Probiotici

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na  Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem Probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Savet je da bolovanje traje najmanje 12 nedelja po nekada i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim Lekarom u zavisnosti od bzine oporavka mi zahteva na poslu. Težak posao stajanje/hodanje zahteva duže bolovanje. 

Često je potrebno i duže od jedne godine kako biste se vratili normalnim aktivnostima. 

Vožnja automobila

Trebali biste pričekati s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedjelja. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolmni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.

Rehabilitacija

Veoma je važno što pre početi sa rehabilitacijom. Rano započinjanje pokreta u skočnom zglobu. Održavanje mišićne snage a kasnije i povećanje obima pokreta.

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. 

Kod preloma i operacije skočne kosti može doći i do razvoja kompartment sindroma sa povećanjem pritiska u zahvaćenom delu noge koji u koliko se ne prepozna na vreme može dovesti

do velikih problema uključujući i gubitak ekstremiteta. 

Ako sumnjate na komplikaciju, javite nam se.

Koje su komplikacije nelečenog preloma skočne kosti ili preloma koji ne zarasta pravilno?

Nepravilno zarastanje je kada delovi kosti zarastu u nepravilnom položaju.

Nezarastanje je kada kost ne zaraste.

Posttraumatska artroza znači propadanje hrskavice u zglobu. Skočna kost je velikim delom prekrivena hrskavicom.

Avaskularna nekroza ili osteonekroza je odumiranje dela kosti zbog poremećenog dotoka krvi što na kraju može dovesti do kolapsa kosti.