Artroza donjeg skočnog zgloba

Subtalarni zglob je složeni zglob u stopalu koji povezuje skočnu kost, talus, sa petnom kosti, kalkaneusom. Od vitalnog je značaja za hodanje i pomaže ljudima u održavanju ravnoteže na neravnom terenu. 

Bol u subtalarnom zglobu nastaje kao posledica njegovog oštećenja.  Ono može biti posledica povreda koje dovode do njegovog uganuća i nestabilnosti ili preloma susednih kostiju, pre svega kalkaneusa. Povrede mogu nastati u sportu, zatim padom sa visine ili u saobraćajnim nesrećema.

Do njegovog oštećenja može doći i u sklopu razlišitih autoimunih bolesti kao što je reumatoidni artritis ili lupus.

Osnovni simptom je bol u predelu pete, najčešće sa spoljašnje strane, mada se bol može osetiti i sa unutrašnje strane pete. Bol je izraženija nakon sportskih aktivnosti ili pri hodu po neravnom terenu. Drugi važan simptom je otok u istom predelu.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda Vašeg ortopeda. Pregled podrazumeva i RTG snimak stopala i skočnog zglloba kao i MSCT i po nekada MRI snimak.

Kod manjih oštećenja subtalarnog zgloba savetuje se neoperativno lečenje. Ono bi trebalo trajati najmanje 3 do 6 meseci pre nego se postavi indikacija za operaciju.

Ono podrazumeva odmor, fizikalnu terapiju, rasterećenje obolelog stopala i nošenje stabilizacionih ortoza ili steznika. Lečenje uvek uključuje i korišćenje protivupalnih lekova.

U slučaju izraženih degenerativnih promena sa jakim bolom i ako neoperativno lečenje ne daje rezultate indikovano je operativno lečenje. Operacija podrazumeva artodezu odnosno ukočenje subtalarnog zgloba odnosno spajanje petne i skočne kosti zavrtnjima.

Za fiksaciju se koriste zavrtnji i pločice od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. 

Operacija se vrši u blok anesteziji ili analgosedaciji, pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Zavoj i gips

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam, četrnaest i dvadeset jedan dan kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstrani i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati  dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Noga se može imobilisati gips imobilizacijom u trajanju od 2 do 3 nedjelja Gips se nakon skidanja šavova može zameniti ortozom koja se nosi od 3  do 12 nedelje nakon operacije. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, po nekada i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen 8 nedjelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake. Potom se u zavisnosti od bzine zarastanja preloma postepeno dozvoljava delimični oslonac od 9. nedelje nakon operacije koji se povećava iz nedelje u nedelju za 25%. Puni oslonac očekujemo u 12. nedelji nakon operacije.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da bi ste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape

Higijena/Tuš

Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6-8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanjem bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Obično se preporučuju: Tablete Paracetamola 500 mg 2 tablete 4 puta na dan prva dva do tri dana kao baza.

Tableta Arcoxia 120 1 puta na dan sedam dana. 

Sem ovih tableta mogu se uz preporuku Vašeg lekara uvesti i drugi lekovi protiv bolova ukoliko je to potrebno.

Prevencija tromboze

U bolnici će te dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon četri nedelje  se se nastavlja uzimati Aspirin 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do pet dana nakon operacije.

Probiotici

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na  Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem Probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Savet je da bolovanje traje najmanje 12 nedelja po nekada i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim Lekarom u zavisnosti od bzine oporavka mi zahteva na poslu. Težak posao stajanje/hodanje zahteva duže bolovanje. 

Često je potrebno od jedne do dve godine kako biste se vratili normalnim aktivnostima. Savetuje se i nošenje cipela ili steznika koji stabilizuju skočni zglob.

Vožnja automobila

Trebali biste pričekati s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedjelja. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolmni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.

Rehabilitacija

Veoma je važno što pre početi sa rehabilitacijom radi održavanja i jačanja mišićne snage kao i održavanja pokreta u susednim zglobovima.

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. 

Kao komplikacija po nekada može doć i do ne srastanja kostiju pa može biti potrebna i nova operacija.

Ako sumnjate na komplikaciju, javite nam se.