Prelom 5. metatarzalne kosti

To je prelom kosti sa spoljašnje strane stopalakoja povezuje mali prst sa ostatkom stopala.

Koji su uzroci preloma 5. metatarzalne kosti?

Najčešće se radi o traumi odnosno udarcu u stopalo. Prelom može nastati kao posledica uvtanja, iščašenja stopala i skočnog zgloba.

Po nekada se prelom javlja kao posledica ponavljanog preopterećenja kada se naziva stres prelom.

Osnovni simptomi su jak, pulsirajuči bol i otok. Može se videti deformitet na spoljašnjoj ivici stopala. Sem toga javlja se utnulost, podliv odnosno modrica, a oslonac je veoma bolan ili nemoguć.

Postoje tri vrste preloma 5.metatarzalne kosti svrstane u tri zone:

Zona 1 (avulzijoni prijelom): Ovi prelomi čine 93% svih prijeloma pete metatarzalne kosti. Kod ovih preloma tetiva odvoji mali komadić kosti od glavnog dela Vaše kosti. Oni su najčešći kod uganuća skočnog zgloba i često se mogu prevideti.

Zona 2 (Jonesov prelom): Jonesov prelom javlja se u malom području 5. metatarzalne kosti koji je slabije snadbeven krvlju. Zbog toga se mogu i javiti problemi u zarastanju kosti. Jonesov prelom može biti posledica povrede ili se javiti nakon ponavljanog prekomernog opterećenja kao stres prelom. 

Zona 3 : Prelomi koji zahvataju početni deo ili telo 5. metatarzalne kosti uključujući i glavu i vrat kosti.

Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda Vašeg lekara koji uključuje i RTG snimak povređenog stopala. Po nekada je potrebno uraditi i MSCT ili MRI pregled.

Prelomi u prvoj i drugoj zoni kod kojih nije došlo do pomaka kosti mogu s lečiti neoperativno gips imobilizacijom. Kod preloma u prvoj zoni gips se nosi 2 do 3 nedelje. Prlomi u drugoj zoni se se leče gips imobilizacijom u trajanju od 6 do 8 nedjelja, po nekada i duže kada se gips može zameniti ortozom. Gips mora biti suv i čist. Dok nosite gips preporučuje se uzimanje Asprin tbl 100 mg 1×1 na dan ili drugog leka kog Vaš lekar preporuči. Dok nosite gips oslonac na povređenu nogu je zabranjen i potrebno je koristiti štake. Savetuje se da nogu držite podignutu dok sedite ili ležite.

Ako vaše kosti nisu na svom mestu, postoji pomak više od 3 mm ili ako ste profesionalni sportista, vaš ortoped može preporučiti operaciju. Operativno se leče svi prelomi u trećoj zoni kao i prelomi u drugoj zoni (Jones) koji nisu zarasli neoperativnim lečenjem.

Operacija podrazumeva korekciju položaja preloma koji se potom fiksira zavrtnjima ili pločom.

Za fiksaciju se koriste zavrtnji i pločice od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. 

Operacija se vrši u blok anesteziji ili analgosedaciji, pacijent bolnicu napušta najčešće istog dana.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Zavoj i gips

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam i četrnaest dana kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstrani i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati  dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Noga se po nekada imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od 4 do 6 nedjelja. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, po nekada i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen od 4 do 8 nedjelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da bi ste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape

Higijena/Tuš

Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6-8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanjem bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Obično se preporučuju: Tablete Paracetamola 500 mg 2 tablete 4 puta na dan prva dva do tri dana kao baza.

Tableta Arcoxia 120 1 puta na dan sedam dana. 

Sem ovih tableta mogu se uz preporuku Vašeg lekara uvesti i drugi lekovi protiv bolova ukoliko je to potrebno.

Prevencija tromboze

U bolnici će te dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 3 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon tri nedelje  se se nastavlja uzimati Aspirin 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do pet dana nakon operacije.

Probiotici

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na  Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem Probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Savet je da bolovanje traje od 8 do 10 nedelja po nekada i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim Lekarom u zavisnosti od bzine oporavka mi zahteva na poslu. Težak posao stajanje/hodanje zahteva duže bolovanje. 

Vožnja automobila

Trebali biste pričekati s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedjelja kada se gips može skinuti. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolmni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. 

Ako sumnjate na komplikaciju, javite nam se.