Poremećaji seksualnog razvoja su stanja kod kojih se osoba rađa s fizičkim, genetskim ili hormonskim karakteristikama koje ne odgovaraju tipičnim definicijama muškog ili ženskog tela. Ovo može uključivati kombinaciju muških i ženskih genitalija, atipične hromozome ili varijacije u unutrašnjim reproduktivnim organima. Interseksualnost je prirodna varijacija ljudske biologije i može se manifestovati na mnogo različitih načina, često sa jedinstvenim karakteristikama za svaku osobu.

Dijagnoza interseksualnosti je često složena, i obično uključuje kombinaciju fizičkih pregleda, genetskih testiranja i procene hormonskog statusa. U nekim slučajevima, karakteristike mogu biti vidljive odmah nakon rođenja, dok u drugim situacijama one možda neće biti očigledne dok osoba ne dođe u pubertet.

Interseksualna stanja često ne zahtevaju nikakav medicinski tretman. Ona obuhvataju širok spektar prirodnih bioloških varijacija, a ne nosi svaka varijacija sa sobom zdravstvene rizike ili probleme koji bi zahtevali medicinsku intervenciju. U mnogim slučajevima, fizičke karakteristike osobe sa poremećajem seksualnog razvoja ne utiču negativno na njihovo fizičko zdravlje.
Odluke o hirurškim intervencijama su izuzetno lične i trebaju se donositi s pažnjom, uzimajući u obzir zdravstvene, psihološke, socijalne i etičke aspekte. Preporučuje se odlaganje nepotrebnih hirurških intervencija dok osoba ne postigne dovoljan stepen zrelosti. Konsultovanje multidisciplinarnog tima stručnjaka, uključujući urologe, endokrinologe, psihologe i druge relevantne specijaliste, ključno je kako bi se osmislio sveobuhvatni i individualizovani plan lečenja. Pružanje kontinuirane psihosocijalne podrške osobama sa poremećajima seksualnog razvoja i njihovim porodicama je od izuzetne važnosti u procesu donošenja odluka o medicinskim tretmanima. Razumevanje, prihvatanje i podrška omogućavaju osobama sa interseksualitetom da vode ispunjene živote u skladu sa svojim identitetom i težnjama.

U nekim slučajevima, osobe s interseksualitetom mogu razmatrati hirurške intervencije radi funkcionalnih poboljšanja ili usklađivanja fizičkog izgleda s ličnim identitetom. Važno je da odluke o hirurškim zahvatima budu dobrovoljne i zasnovane na potpunom informisanom pristanku. Među hirurškim opcijama nalaze se genitoplastika, koja uključuje hirurško preoblikovanje genitalija radi poboljšanja funkcije ili estetskog izgleda; korekcija urinarnog trakta za poboljšanje funkcije mokraćnog sistema; gonadektomija, odnosno uklanjanje gonada koje može biti razmotreno iz medicinskih razloga; te vaginoplastika ili faloplastika, koje se tiču konstrukcije ili rekonstrukcije vagine ili penisa radi poboljšanja kvaliteta života i usklađivanja sa rodnim identitetom pojedinca.