Cavus stopala je stanje u kojem stopalo ima vrlo visok tabanski luk. Ovakvo stopalo je previše opterećeno u predelu pete i prstiju što vremenom dovodi do njihovog deformiteta. Često je praćen pojavom bola u stopalu, otežanim hodom i osećajem  nestabilnosti. Može se javiti u bilo kom uzrastu i može se ispoljiti na jednom ili oba stopala.

Cavus stopala najčešće je uzrokovan neurološkim poremećajem, kao što je cerebralna paraliza, Charcot-Marie-Toothova bolest, spina bifida, dečja paraliza, mišićna distrofija ili moždani udar. U nekim slučajevima može biti nasledan. Tačan uzrok je važan jer uveliko odre]uje tok i prognozu bolesti. Neurološkoi poremećaj vodi postepenom pogoršanju deformiteta.

Tabanski luk je visok, izražen, u našem jeziku se često sreće termin povišen ris, čak i kada stojite. Osim toga, može biti prisutan jedan ili više sledećih simptoma:

Deformitet prstiju stopala po tipu čekićastih ili kandžastih prstiju

Žuljevi na prednjem delu tabana, bočnoj strani stopala ili peti 

Bol prilikom stajanja ili hodanja

Nestabilno stopalo zbog naginjanja pete prema unutra, što može dovesti do uganuća skočnog zgloba

 U slučaju neuroloških oboljenja kao krajnji stadijum može doći i do „pada stopala“ odnosno nemogućnosti njegovog podizanja od podloge.

Dijagnoza kavusnog stopala uključuje pregled pregled, porodi;nu anamnezu, odnosno pitanje da li neko u porodici ima sličan problem. Obraća se pažnja na postojanje povišenog tabanskog luka, prisutvo žuljeva ili deformiteta prstiju, da li je peta pomerena put unutra, odnosno ka peti drugog stopala. Testira se mišićna snaga stopala, promatra se način hodanja i koordinacija pokreta pacijenta. Često je potreban dodatni pregled neurologa i genetsko testiranje.

Pregled podrazumeva i snimanje RTGom stopala i skočnog zgloba pod punim opterećenjem koji se često moraju dopuniti multislasnim skenerom (MSCT) ili magnetnom rezonanacom (MRI) stopala i skočnog zgloba.

Ortopedski ulošci po otisku koji mogu biti korisni jer pružaju stabilnost i potporu stopalu.

Modifikovane cipele koje daju potporu skočnom zglobu i imaju nešto proširenu potpicu kako bi osigurale sigurnost i stabilnost pri hodu.

Različiti steznici odnosno ortoze za skočni zglob mogu biti od koristi kako bi se sprečile povrede.

Ukoliko nehirurško lečenje ne uspe na odgovarajući način ublažiti bol i poboljšati stabilnost, može biti indikovana operaca kako bi se smanjila bolnost stopala, povećanje stabilnosti i kompenzovala slabosti u stopalu. Hirurg će odabrati najbolji hirurški zahvat ili kombinaciju zahvata za svakog pojedinačnog pacijenta. 

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Ove operacije podrazumevaju premeštanje mišićnih pripoja kako bi se dobio što bolji balans stopala. Sem ovih procedura sa mišićima najčešče su neophodne operacije na kostima koje će vratiti normalnu biomehaniku stopala, odnosno pružiti koliko je to moguće najbolji oslonac i stabilnost pri hodu. U skopu operacije skoro uvek je potrebno ispraviti i deformisane prste. U nekim slučajevima gde postoji neurološki problem, operacije se često moraju ponoviti pošto se radi o deformitetu koji stalno napreduje.

Za fiksaciju korekcije se koriste zavrtnji i pločice od posebnih legura koji se ne moraju odstraniti i koji poseduju sertifikat da se u slučaju potrebe može sprovesti dijagnostika magnetnom rezonancom. 

Operacija se vrši u blok anesteziji ili analgosedaciji, pacijent bolnicu napušta najčešće narednog dana.

Zavoj i gips

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam, četrnaest i dvadeset jedan dan kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstrani i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati  dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Noga se imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od 6 nedjelja ukoliko je rađena mekotkivna operacija. Kod operacija koje podrazumevaju korekciju položaja kostiju noga je imobilisana 10 do 12 nedelja. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, po nekada i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen u zavisnosti od operacije od 6 do 12 nedjelja. U tom periodu potrebno je koristiti štake.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da bi ste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape

Higijena/Tuš

Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6-8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanjem bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Obično se preporučuju: Tablete Paracetamola 500 mg 2 tablete 4 puta na dan prva dva do tri dana kao baza.

Tableta Arcoxia 120 1 puta na dan sedam dana. 

Sem ovih tableta mogu se uz preporuku Vašeg lekara uvesti i drugi lekovi protiv bolova ukoliko je to potrebno.

Prevencija tromboze

U bolnici će te dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon četri nedelje  se se nastavlja uzimati Aspirin 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do pet dana nakon operacije.

Probiotici

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na  Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem Probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Često je potrebno najmanje 2 nedelje odmora. Savet je da bolovanje traje najmanje 3 do 6 meseci po nekada i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim Lekarom u zavisnosti od bzine oporavka mi zahteva na poslu. Težak posao stajanje/hodanje zahteva duže bolovanje. 

Vožnja automobila

Trebali biste pričekati s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za šest nedjelja kada se gips može zameniti ortozom, odnosno plastičnom čizmom. Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrolni pregledi podrazumevaju i kontrolmni RTG snimak stopala pod punim opterećenjem.

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. 

Ako sumnjate na komplikaciju, javite nam se.