Halux rigidus je degenerativno obolenje prvog metatarzofalangealnog zgloba odnosno zgloba palca i stopala. Češće se javlja kod osoba ženskog pola. Odlikuje se artrozom odnosno propadanjem hrskavice zahvaćenog zgloba.

Koji su simptomi?

Pre svega dolazi do pojave bola i otoka sa smanjenjem pokretljivosti u nivou zgloba palca sa ostatkom stopala. Bol je najizraženiji prilikom hoda pri odrazu stopala od podloge. Izuzetno je bolno, otežano i ograničeno pokretanje palca put gore.

Kako se postavlja dijagnoza?

Na osnovu pregleda Vašeg ortopeda i RTG snimka postavlja se dijagnoza ovog oboljenja i pravi plan lečenja.

Kako se leči?

U početnim fazama savetuje se nošenje udobnije obuće, fizikalna terapija kao i primena antiupalnih lekova, u kasnijim fazama lečenje je hirurško. 

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Hirurško lečenje podrazumeva odstranjenje dela obolele zglobne površine tkz Cheilectomya nakon koje je oporavak do dve nedelje. Ukoliko je artroza zgloba uznapredovala, ali je pokretljivost još uvek delom očuvana savetuje se operacija po Youngswicku koja podrazumeva korekciju položaja samih zglobnih površina uz skraćenje prve metatarzalne kosti stopala čime se smanjuje pritisak tj. opterećenje na nivou zgloba, postiže obezboljenje i veća pokrteljivost. Dobijena pozicija se fiksira posebnim zavrtnjem, koji se ne mora naknadno odstraniti. Oporavak je do dva meseca nakon ove procedure. 

U težim slučajevima savetuje se ukočenje ovog zgloba sa oporavkom od osam nedelja. Ova procedura podrazumeva obradu zglobnih površina na stopalu i palcu posebnim instrumentima, dobijanje najadekvatnije pozicije palca i njeno fiksiranje veoma tankom i otpornom pločicom i zavrtnjima koji se ne moraju naknadno odstraniti hirurški, a i omogućavaju pacijentu snimanje magnetnom rezonancom.

Kod najizraženijih slučajeva kao i kod reumatoidnog artritisa savetuje se operacija gde se vrši resekcija odnosno odstranjenje dela falnge odnosto kosti palca sa umetanjem mekog tkiva, ova procedura se naziva interpoziciona artroplastika, oporavak je kao i kod prethodne procedure dva meseca.

Operacija se izvodi u blok anesteziji ili analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana.

Zavoj

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem. On se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam i četrnaest dana kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstrani i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati  dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska cipela u trajanju od šest nedelja. Štake uglavnom nisu potrebne, ukoliko se operišu oba stopala istovremeno onda se savetuje njihovo korišćenje.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od tri do šest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da bi ste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape

Higijena/Tuš

Zavoj mora biti uvek suv i čist, zaštitite plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi mošete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6-8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanjem bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Obično se preporučuju: Tablete Paracetamola 500 mg 2 tablete 4 puta na dan prva dva do tri dana kao baza.

Tableta Arcoxia 120 1 puta na dan sedam dana. 

Sem ovih tableta mogu se uz preporuku Vašeg lekara uvesti i drugi lekovi protiv bolova ukoliko je to potrebno.

Prevencija tromboze

U bolnici će te dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati tri nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon tri nedelje  se se nastavlja uzimati Aspirin 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do pet dana nakon operacije.

Probiotici

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na  Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti unošenejem Probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Često je potrebno najmanje 2 nedelje odmora. Najčešće dužina bolovanja je od 6 nedjelja do 3 meseca. Dužinu bolovanja određuje Vaš lekar u dogovoru sa Vama, a u zavisnosti od Vašeg zdravstvenog stanja i brzine oporavka. Težak posao stajanje/hodanje zahteva duže bolovanje. 

Vožnja automobila

Trebali biste pričekati s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga prva kontrola za šest nedjelja, potom za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Kontrole najčešće podrazumevaju i kontrlono snimanje RTGom. 

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija, koja je obično površinska i zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. 

Ako sumnjate na komplikaciju, javite nam se.