Veziko-vaginalna fistula je neželjena veza između bešike i vagine, koja uzrokuje da urin nekontrolisano prolazi kroz vaginu. Ovo stanje može uticati na svakodnevne aktivnosti, noseći sa sobom ne samo fizičku nelagodnost već i emocionalnu i socijalnu stigmatizaciju. Uzroci ovog problema često leže u komplikacijama nakon ginekoloških operacija, traumama pri porođaju, posledicama radioterapije ili prisustvu malignih oboljenja u karličnom predelu.

Proces postavljanja dijagnoze obično počinje detaljnim razgovorom sa pacijentkinjom, zatim ginekološkim pregledom, nakon čega mogu uslediti specijalizovani pregledi poput cistoskopije, koja omogućava detaljan pregled unutrašnjosti bešike, i vaginoskopije, kako bi se utvrdila tačna lokacija i priroda fistule. Ponekad se koristi i test sa bojenjem urina da bi se jasno identifikovalo mesto curenja.

Izbor metode lečenja zavisi od više faktora, uključujući veličinu i poziciju fistule, kao i od opšteg stanja tkiva koje je zahvaćeno. Iako se u nekim blažim slučajevima može pokušati sa konzervativnim pristupom (mirovanje, upotreba katetera i izbegavanje aktivnosti koje mogu dovesti do pogoršanja), većina fistula zahteva hiruršku intervenciju za trajno rešenje. Hirurški zahvati mogu podrazumevati transvaginalni pristup, koji je često prikladan za manje fistule, ili transabdominalni pristup, za složenije slučajeve.

Odluka o najboljem hirurškom pristupu donosi se na osnovu detaljne evaluacije specifičnosti svakog pojedinačnog slučaja i iskustva hirurga. Postoperativni period zahteva pažljivo praćenje kako bi se osiguralo da se fistula uspešno zacelila.