Šta je muški infertilitet?
Muški infertilitet odnosi se na nesposobnost muškarca da izazove trudnoću kod partnerke, što je obično rezultat problema sa spermom, kao što su niska koncentracija, loša pokretljivost ili abnormalni oblik spermatozoida. Može biti uzrokovan genetskim faktorima, zdravstvenim stanjima, načinom života ili izloženošću štetnim faktorima okruženja. Precizna dijagnostika je ključna jer može pomoći u određivanju najboljeg tretmana za parove koji pokušavaju da ostvare trudnoću.
Ispitivanje muškaraca
Dijagnostički proces za muški infertilitet obično započinje detaljnim medicinskim pregledom i uzimanjem detaljne medicinske i seksualne istorije. Lekar može postaviti pitanja o tome koliko dugo par radi na ostvarivanju trudnoće, seksualnim navikama, istoriji bolesti, operacijama, traumama, kao i o izloženosti hemikalijama ili toploti, koje sve mogu uticati na fertilitet.
Ključne metode ispitivanja uključuju analizu semena, gde se procenjuje broj spermatozoida, njihova pokretljivost i morfologija. Ovaj test može otkriti i probleme kao što su azoospermija (odsustvo spermatozoida u ejakulatu) ili oligospermija (smanjen broj spermatozoida).
Testiranje nivoa hormona, kao što su testosteron i hormoni hipofize, može pomoći u identifikaciji problema sa hormonalnom regulacijom koji utiče na proizvodnju sperme. I određeni genetski defekti mogu uticati na mušku plodnost. Testovi kao što su kariotip ili analize specifičnih mutacija mogu biti preporučeni ako postoji sumnja na genetski uzrok infertiliteta. Ultrazvuk testisa i skrotuma može pomoći u otkrivanju varikocela (proširenih vena u skrotumu), blokada ili drugih abnormalnosti koje mogu uticati na funkciju testisa. U retkim slučajevima, kada analiza sperme pokazuje vrlo malo ili nimalo spermatozoida, može se preporučiti biopsija testisa da bi se videlo da li postoji proizvodnja sperme unutar testisa.
Ispitivanje muškaraca za infertilitet je važan korak u procesu dijagnoze i planiranja tretmana. Na osnovu rezultata ovih testova, lekar može preporučiti odgovarajuće tretmane, koji mogu uključivati lekove, hirurške intervencije ili tehniku asistirane reprodukcije, kao što je IVF. Takođe, parovima se mogu preporučiti promene u načinu života koje mogu poboljšati šanse za uspešno začeće.