Ruptura Ahilove tetive je  relativno česta povreda kod koje dolazi do pucanja Ahilove tetive. Najčešće se javlja kod ljudi koji se rekreativno bave sportom, naročito ukoliko se pre sportskih aktivnosti ne pripreme dovoljno istezanjem i zagrevanjem.

Ahilova tetiva je snažan snop vezivnih vlakana koji povezuje mišiće zadnjeg dela lista sa petnom kosti. Ona nam omogućava savijanje stopala na dole, podizanje na prsti I što je najvažnije prilikom hoda odguruje stopalo od podloge.

Preterano I naglo naprezanje, istezanje tetive dovodi do njenog pucanja. Sportovi u kojima se najčešće dešava ova povreda su trčanje, skakanje, fudbal, košarka i tenis.

Najčešće se javlja kod muškaraca između 30. i 40. godine života. Pucanju je najizloženiji deo tetive naoko 6 cm od pripoja koji je inače slabije prokrvljen.

U slučaju da Vam pukne Ahilova tetiva, osetićete trenutni oštar bol u zadnjem delu skočnog zgloba i nećete moći da nastavite hod odnosno trenutnu sportsku aktivnost kojom se bavite. Možete često čuti I sam zvuk pucanja tetive.

Ojećaj da vas je neko šutnuo u predelu pete ili da vas je pogodio kamen.

Jak, iznenadni bol u predelu pete praćen otokom.

Ne možete saviti stopalo prema dole niti možete normalno hodati .

Ne možete stajati na prstima povređene noge. 

Možete čuti zvuk pucanja u trenutku povrede.

Veoma je važno da se odmah javite Vašem ortopedu ukoliko prepoznate ove simptome.

Pravilno bavljenje sportom koji je prilagođen godinama života je najbolja prevencija povrede.

Istegnite se i zagrejte pre sportskih aktivnosti. 

Ojačajte svoje mišiće.

Prilagodite vežbe Vašim godinama i mogućnostima.

Izbegavajte trčanje uz brdo ili na tvrdim i klizavim površinama.

Ne povećavajte naglo intezitet treninga, najbolje je svake nedelje povećati intenzitet do 10%

Dijagnoza se postavlja pregledom Vašeg lekara. Pregled se uvek dopuni ultrazvučnim pregledom. Veoma je retko potrebna magnetna rezonanca-MRI.

Lečenje može biti hirurško ali su naučna istraživanja pokazala i da je za mnoge ljude neoperativno lečenje jednako dobro.

Ono zavisi od težine povrede, stepenu Vaših aktivnosi i Vaših godina. Sportisti i mlađi ljudi se češče odlučuju za operativno lečenje dok se ljudi u zrelim godinama odlučuju za neoperativno lečenje.

Imobilizacija gipsom ili ortozom.

Hod muz pomoć štaka.

U prvim danima nakon povrede hlađenje mesta povrede.

Lekovi protiv bolova.

Neoperativnim lečenjem izbjegavaju se rizici povezani s operacijom, kao što je infekcija.

Istovremeno se povećavaju  šanse za ponovnu rupturu i oporavak može potrajati duže

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Operacija popdrazumeva rez sa zadnje strane skočnog zgloba i pete sa ušivanjem pokidanih delova tetive.

Zavoj i gips

Nakon operacije stopalo se previja hirurškim zavojem i imobiliše gipsom. Zavoj se menja nakon dva dana od operacije, a zatim nakon sedam,četrnaest i dvadeset jedan dan kada se i odstranjuju šavovi ukoliko je rana uredno zarasla. U slučajevima usporenog zarastanja rane šavovi se mogu odstrani i kasnije. Ukoliko rana prokrvari neposredno nakon operacije, što je česta pojava kod ovih zahvata, potrebno je zavoj pojačati  dodatnim gazama i elastičnim zavojem pre prvog previjanja. U slučaju da je zavoj krvav, postane jako prljav ili mokar, može se zameniti i kasnije u bolnici u čistim uslovima.

Noga se imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od dve nedelje, nakon dve nedelje gips se zamenjuje specijalnom ortozom koja se nosi još 6 nedelja. Gips mora biti suv i čist. Gips je retko udoban, može izazvati osećaj pritiska, po nekada i bola. O svemu se možete konsultovati sa vašim lekarom. Više o gips imobilizaciji pročitajte u posebnom odeljku.

Oslonac i štake

U postoperativnom toku oslonac nije dozvoljen 3 nedelje, nakon treće nedelje se dobija delimični oslonac. Tokom četvrte nedelje dozvoljava se oslonac na operisanu nogu do 25% telesne težine, oslonac se svakih 7 dana povećava za 25% telesne težine, tako da u petoj nedelji iznosi 50%, u šestoj 75% i sedmoj i osmoj nedelji 100%. Ortoza za hod u sebi sadrži povišicu ispod pete koja se postavlja čim se počne nosisti. Povišica se postepeno smanjuje tokom pete i šeste nedelje, tako da u sedmoj nedelji u ortozi više nemate povišicu ispod pete. U ovom periodu kada je noga imobilisana gipsom ili ortozom potrebno je koristiti štake.

Otok

Nakon operacije je normalno da se pojavi otok stopala. On je najizraženiji neposredno nakon operacije. Vremenom on se smanjuje ali se može zadržati od šest do dvanaest meseci, u retkim slučajevima i duže. Da bi ste smanjili otok sednite ili lezite sa podignutim stopalom. Podignuto stopalo takođe smanjuje bol nakon operacije. Kod otoka mogu pomoći i elastične potporne čarape

Higijena/Tuš

Gips i zavoj moraju biti uvek suvi i čisti, zaštitite plastičnom kesom prilikom tuširanja. Kada rana potpuno zaraste i uklone se šavovi i gips možete istuširati celo telo uključujući i stopala.

Lekovi

Lokalni anestetik koji dobijete tokom operacije deluje 6-8 sati, pre nego što anestetik prestane delovati potrebno je započeti s tretmanom za ublažavanje bolova i odmarati se s podignutim stopalom. Potreba za lekovima za ublažavanjem bola je različita. Osećaj bola, odnosno prag bola, se razlikuje od pacijenta do pacijenta. Obično je potrebno koristiti lekove za ublažavanje bola nekoliko dana, ali bol može trajati i duže. Recepti za tablete protiv bolova mogu se dati pre operacije i treba ih podići u apoteci. O leku koji će biti najadekvatniji za Vas možete se posavetovati sa Vašim anesteziologom ili ortopedom.

Obično se preporučuju: Tablete Paracetamola 500 mg 2 tablete 4 puta na dan prva dva do tri dana kao baza.

Tableta Arcoxia 120 1 puta na dan sedam dana. 

Sem ovih tableta mogu se uz preporuku Vašeg lekara uvesti i drugi lekovi protiv bolova ukoliko je to potrebno.

Prevencija tromboze

U bolnici će te dobiti injekcije ili tablete protiv venske tromboze odnosno zgrušavanja krvi u venama koja može biti komplikacija svih operacija. One se nastavljaju uzimati 4 nedelje nakon operacije ili drugačije ukoliko to Vaš lekar odredi. Nakon četri nedelje  se se nastavlja uzimati Aspirin 100 mg 1 tableta dnevno sve do dobijanja punog oslonca na operisanu nogu.

Antibiotici

Pre i nakon operacije potrebno je da primite antibiotik koji sprečava pojavu infekcije. Nakon otpusta iz Bolnice u Vašoj otpusnoj listi biće naveden antibiotik koji ćete morati koristiti najčešće 3 do pet dana nakon operacije.

Probiotici

Antibiotici koji se daju kao tretman protiv infekcije, utiču na  Vaše crevne bakterije što može dovesti do pojave bolova, grčeva, nadutog trbuha i tečnih stolica. To se može sprečiti uvođenjem Probiotika odnosno dobrih bakterija u terapiju, 3 h nakon uzimanja antibiotika. Probiotik se obično uzima duplo duže vreme od antibiotika.

Trajanje bolovanja zavisi od vrste posla kojim se bavite i od izvršenog operativnog zahvata. Savet je da bolovanje traje najmanje od 8 nedjelja do 3 meseca, po nekada i duže. O dužini bolovanja se dogovarate sa vašim Lekarom u zavisnosti od bzine oporavka mi zahteva na poslu. Težak posao stajanje/hodanje zahteva duže bolovanje. 

Vožnja automobila

Trebali biste pričekati s vožnjom dok koristite jake lekove protiv bolova i dok ne steknete snagu i funkciju u stopalu za rukovanje pedalama. Savet lekara je da se vozilom ne treba upravljati sve dok nosite gips odnosno ortoze.

Kontrole nakon operacije

Nakon operacije javljate se na redovno previjanje kako je Vaš lekar odredio. Nakon toga je prva kontrola za 6 i 8 nedjelja  . Potom su kontrole za 3, 6 i 12 meseci nakon operacije. Nakon 3, 6 i12 meseci se savetuje i ultrazvučni kontrolni pregled.

Rehabilitacija

Bilo da ste se u dogovoru sa Vašim ortopedom dogovorili da lečenje nastavite operativno ili neoperativno, veoma je važno da sprovedete fizikalnu terapiju za jačanje mišića nogu i Ahilove tetive. Većina ljudi vraća se prethodni nivo aktivnosti u periodu od 4 do 6 meseci. Veoma je važno nastaviti sa naučenim vežbama i treninzima jer neki problemi mogu potrajati i do godinu dana.

Moguće komplikacije

Najčešća komplikacija je infekcija. Najčešće se radi o površinskoj infekciji koja zahteva samo zbrinjavanje rane i antibiotike. Duboka infekcija je vrlo retka kod ove vrste operacije. Može doći do manjeg oštećenja nerava s gubitkom osećaja u području operacije. Krvni ugrušci su neuobičajeni i sprečavaju se lekovima i redovnim vežbanjem. 

Bilo da se odlučite za operativno ili neoperativno lečenje uvek postoji mogućnost da nakon lečenja zaostane skraćena ili produžena Ahilova tetiva što može remetiti normalan hod i aktivnosti. Ova stanja mogu zahtevati naknadnu fizikalnu terapiju a često i operaciju.

Ako sumnjate na komplikaciju, javite nam se.