Degenerativne promene koje zahvataju srednji i zadnji deo stopala su posledica prethodnih povreda ili hroničnih oboljenja, one dovode do promena na mekim tkivima uključujući i mišiće i ligamente koje zatim dovode do formiranja tkz stečenog ravnog stopala.

Pravovremeno javljanje lekaru i adekvatna dijagnostika mogu u potpunosti isključiti ili odložiti operativno lečenje. Dijagnoza podrazumeva detaljan pregled Vašeg ortopeda, RTG snimanje, ultrazvuk mekih tkiva, snimanje magnetnom rezonancom i multislajsnim skenerom.

Jedan od najčešćih uzroka stečenog ravnog stopala je slabost zadnjeg tibijalnog mišića koja se u početnoj fazi leči neoperativno nošenjem korektivne ortopedske obuće sa anatomskim ulošcima napravljenim prema otisku pacijentovog stopala. Savremeno lečenje uključuje i intenzivnu fizikalnu terapiju koja sem savremenih aparata pre svega podrazumeva svakodnevne vežbe istezanja mekotkivnih struktura stopala i potkolenice.

U koliko neoperativno lečenje ne dovede do poboljšanja ili se pacijent javio u odmakloj fazi bolesti pristupa se hirurškom lečenju koje se veoma pažljivo planira, a na osnovu snimaka dobijenih magnetnom rezonancom  i multislajsnim skenerom.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa. 

Operacija podrazumeva mekotkivne procedure kojima se vrši reparacija Spring ligamenta (vezivne strikture koja povezuje petnu i čunastu kost stopala) uz istovremeni transfer odnosno premeštanje pripoja mišića koji pregiba prste-dugi pregibač prstiju, koji se premešta na čunastu kost i omogućava održavanje unutrašnjeg svoda stopala koji je izuzetno bitan za normalan hod i stajanje.

Ove procedure same po sebi često nisu dovoljne i zahtevaju i operacije na kostima i zglobovima kojima se vrši korekcija deformiteta. Cilj operacije je dobijanje bezbolnog i funkcionalnog stopala.

Operacija se vrši u blok anesteziji ili analgosedaciji, pacijent bolnicu napušta narednog dana.

Noga se imobiliše gips imobilizacijom u trajanju od šest do osam nedelja bez oslonca na operisanu nogu. Previjanje je drugog i sedmog dana od operacije, a konci se odstranjuju nakon dve nedelje. Potpuni oporavak se očekuie za deset do dvanaest nedelja. 

Adekvatna hirurška procedura u svakom slučaju nakon sprovedene fizikalne terapije omogućava vraćanje svakodnevnim aktivnostima kao i bavljenju sportom umerenog intenziteta.

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane i kosti koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem, a u težim slučajevima hirurškom obradom.