Bunions (Hallux Valgus)

Čukalj, odnosno hallux valgus, predstavlja deformitet zgloba koji spaja palac sa samim stopalom. Nastaje kao posledica nošenja neudobne obuće, visokih potpetica, povreda, u sklopu ravnog stopala ili nasleđa. U početku dolazi do postepenog pomeranja palca upolje sa stvaranjem prominencije odnosno izbočenja na mestu zgloba. Stalan pritisak obuće vremenom dovodi do upale sluzne kese ovog zgloba, tkz burze, te se mogu javiti otok, bol i crvenilo. Kako deformitet napreduje palac se pomera sve više upolje vršeći pritisak na susedne prste, dovodeći i do njihovog deformiteta i opterećenja prednjeg dela stopala praćenog bolom.

Dijagnostika se postavlja pregledom Vašeg ortopeda i RTG snimkom koji služi da se proceni stepen deformiteta i na osnovu toga napravi adekvatan plan lečenja.

Do sada je praksa pokazala da neoperativno lečenje, u smislu nošenja ortopedskih uložaka i separatora (najčešće silikonskih umetaka koji se nose između palca i II prsta stopala), kao i druga ortopedska pomagala ne mogu sprečiti  dalji razvoj deformiteta niti ga izlečiti, stoga je osnovni vid lečenja hirurško.

Preoperativno je potrebno uraditi osnovne analize krvne slike i biohemijskih parametara, uz intrenistički i pregled anesteziologa.

Operacija podrazumeva hiruršku korekciju deformiteta palca. Ukoliko se radi o manjem deformitetu rez kože se pravi sa unutrašnje strane stopala u nivou zgloba palca sa stopalom, odstranjuje se deo kosti sa unutrašnje strane prve metatarzalne kosti koji pravi deformitet na stopalu, potom se koriguje pozicija, a u nekim slučajevima i dužina prve metatarzalne kosti ali i same kosti u palcu (falange) čime se deformitet definitivno koriguje. Dobijena pozicija se fiksira zavrtnjima ili drugim osteosintetskim materijalom.

U težim slučajevima korekcija se vrši na nešto višem nivou kroz rez sa gornje strane stopala u nivou zgloba koji spaja samu prvu metatarzalnu kost sa ostatkom stopala. Sama operacija podrazumeva fiksiranje tog zgloba uz korekciju položaja kostiju čime se deformitet koriguje, a pozicija fiksira sa dva zavrtnja i pločicom (Lapidus operacija). Operacija se izvodi ublok anesteziji ili  analgosedaciji a pacijent bolnicu može napustiti istog dana. 

Postoperativna rana se previja drugog i sedmog dana od operacije. Konci se odstranjuju nakon dve nedelje. U postoperativnom toku nakon Austin ili Youngswickove procedure dozvoljen je oslonac na operisano stopalo samo na petu ili se koriste specijano dizajnirana ortopedska cipela u trajanju od tri do šest nedelja. Nakona dva meseca pacijent se može vratiti svakodnevnim aktivnostima. 

Kod Operacije po Lapidusu savetuje se postoperativna gips imobilizacija u trajanju od četri nedelje i hod bez oslonca na operisano stopalo u trajanju od osam nedjelja. 

Savremeni materijali koji se danas koriste pri operaciji ne zahtevaju naknadno operativno odstranjenje jer se radi o materijalima koji praktično ne izazivaju reakciju tkiva, a istovremeno poseduju sertifikat da su kompatibilni sa MRI dijagnostikom, tj pacijent može obaviti snimanje magnetnom rezonancom.

Postoperativno može doći do odloženog zarastanja rane, gubitka osećaja dodira u regiji reza, retko se postoperativni tok može komplikovati infekcijom rane ili kosti koja se leči primenom antibiotika, redovnim previjanjem, a u težim slučajevima hirurškom obradom.