Savremeni stil življenja često je povezan i sa posledicama po naše zdravlje. Moderna obuća, uske cipele i visoke potpetice, koje su često nametnute kao modni trend, kasnije nas mogu koštati našeg zdravlja. U slučaju stopala to su čukljevi.

Postoji predrasuda da se ovaj deformitet stopala javlja samo kod starijih žena, no istina je drugačija. On jeste zastupljeniji u ženskoj populaciji, najčešće  se javlja nakon četrdesete godine ali se sve češće javlja i kod mlađih osoba a danas nije retkost da se lekaru zbog ovog problema javljaju i mlađi muškarci. Procenjuje se da danas u svetu 23% osoba starijih od 40 godina i 35 % osoba starijih od 65 godina imaju čukalj.

Nasleđe igra veliku ulogu u nastanku čuklja. Ukoliko neko od vaših roditelja, baka ili deka ima ovaj problem, velika je verovatnoća da ćete ga imati i Vi. Reumatološka i neurološka oboljenja kao i povrede stopala takođe mogu biti uzrok ovog oboljenja. No literatura, kao jedan od najčešćih uzroka, navodi neudobnu, usku obuću sa visokim potpeticama.

Čukalj, odnosno Halux Valgus, se najjednostavnije može opisati kao postepeno pomeranje palca u polje u nivou zgloba koji spaja palac sa stopalom (prvi metatarzofalangealni zglob), tako da se palac podvlači ili prebacuje preko drugog prsta. Istovremeno sa unutrašnje strane stopala u nivou istog zgloba se pojavljuje koštana izbočina koju nazivamo „bunion“. U početku se javljaju bol i otok, kasnije dolazi upale mekih tkiva koja je praćena crvenilom. U poslednjoj fazi zbog propadanja samog zgloba dolazi i do pojave bolnih i ograničenih pokreta palca.

Čim primetite neke od ovih znakova potrebno je da se javite svom ortopedu. Ovo oboljenje je progresivno. Kod nekih osoba napreduje sporije a kod nekih brže. Što pre se javite lekaru i postavi Vam se prava dijagnoza Vaše lečenje će biti lakše. Sem samog pregleda potrebno je uraditi i rendgen stopala. Samo na taj način se može postaviti prava dijagnoza, odrediti stepen deformiteta i započeti adekvatno lečenje.

U početnoj fazi dovoljno je promeniti obuću, nositi udobnu, široku obuću sa ravnim potpeticama. U slučaju postojanja ravnog stopala potrebno je nositi adekvatne ortopedske uloške a u težim slučajevima i ortopedske cipele pravljene po meri. U koliko postoje znaci upale, jak bol, u terapiju se mogu uključiti i lekovi protiv bola i upale uz konsultaciju sa Vašim lekarom. Postoje oprečna mišljenja o mogućnosti lečenja uznapredovalog  deformiteta različitim ortozama tipa separatora ili udlaga za palac. Svakako one mogu donekle usporiti sam proces, ali ne mogu biti jedini i definitivni tip lečenja.

Ukoliko promena obuće, nošenje uložaka i drugih ortoza ne dovode do poboljšanja ili deformitet napreduje, Vaš ortoped će Vam savetovati operativno lečenje. Danas postoji veliki broj hirurških procedura kojima se čukalj leči. Koja procedura je najbolja za Vas je pitanje za Vašeg ortopeda. Na osnovu kliničkog pregleda i rentgena stopala procenjuje se stepen deformiteta kao i sam uzrok. Možemo reći da savremena hirurgija stopala ima individualni pristup ovom problemu, ono što je bilo dobro za Vašu prijateljicu možda nije adekvatno rešenje i za Vas.

Operacija mora trajno da otkloni deformitet i bol kod pacijenta. Ona nije samo estetska operacija. Da, operacijom otklanjamo i ispravljamo  deformitet, uklanjamo bol, ali je mnogo važnije to što ponovo uspostavljamo normalnu funkciju stopala i omogućavamo normalan hod.

Ovaj deformitet je progresivan, jednom kada se javi sporije ili brže napreduje. U početku problem je možda samo estetski, kasnije se menja i sama funkcija stopala, hod postaje teži, zamorniji, bolovi izraženiji, deformitet je sve izraženiji. 

Palac se pomera sve više put upolje gurajući drugi prst, istovremeno zauzimajući poziciju ispod ili iznad njega. Vremenom dolazi i do deformiteta drugog prsta sa gubitkom pozicije u zglobu koji povezuje drugi prst sa stopalom (drugi metatarzofalangealni zglob) i formiranja tkz čekićastog prsta. 

Ukoliko se deformitet ne leči dolazi i do promene pozicije i drugih malih prstiju, uz pojavu deformiteta petog prsta koji se manifestuje njegovim pomeranjem put unutra uz formiranje koštane izbočine koju čini glavica pete metatarzalne kosti. Ovaj deformitet se naziva bunioneta. Celo stopalo postaje šire u prednjem delu, bolovi ispod glavica metatarzalnih kostiju postaju stalni. Formira se zadebljanje kože u toj regiji praćeno često i pojavom rana koje teško zarastaju.

Kako vreme prolazi sve se teže nalazi adekvatna obuća. Zbog propadanja samog zgloba palca pokreti u njemu su sve bolniji, sportske aktivnosti ograničene ili nemoguće. U najzapuštenijim slučajevima zbog stalne iritacije i ponavljanih upala može se razviti i infekcija, prvo mekih tkiva a kasnije i samog zgloba ili kosti koja se izuzetno teško i dugo leči.